Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić


Na­še dr­žav­ne vo­đe, sli­je­pe ili za­sli­je­plje­ne, ka­ko im vo­lja, op­či­nje­ne su sfe­rom an­ti­i­sto­rij­skog mo­ra­li­zma li­be­ral-ka­pi­ta­li­stič­kog dru­štva, ko­je tre­ba raz­li­ko­va­ti od ka­pi­ta­li­zma, a ko­je je sti­glo na zad­nju sta­ni­cu na ko­joj ga hva­ta pa­ni­ka
„Tre­ba uli­ti svi­ma vo­lju da mi­sle, stva­ra­ju, bu­de, ob­na­vlja­ju, a uni­šti­ti u svi­ma vo­lju da tr­pe, ču­va­ju, pla­gi­ra­ju” – go­vo­rio je ve­li­ki ita­li­jan­ski pje­snik Ga­bri­je­le Da­nun­cio, pi­sac „Ode na­ro­du srp­skom”, naj­ljep­še pje­sme ko­ju je je­dan stra­nac ika­da na­pi­sao srp­skom na­ro­du.
Me­đu­tim, na­ši mas me­di­ji ra­de, pod te­le­ko­man­dom vla­da­ju­ćih stra­na­ka, upra­vo na uni­šte­nju ljud­ske vo­lje da mi­sli pre­pla­vlju­ju­ći nas be­zna­čaj­nim in­for­ma­ci­ja­ma, bez ana­li­tič­ke pod­lo­ge, u si­ro­ma­šnom etič­kom i kul­tur­nom ru­hu, uz med i mli­je­ko pri­ču o Evrop­skoj uni­ji i li­be­ral-ka­pi­ta­li­zmu. U na­šoj ne­mo­ći da iz­ra­zi­mo po­zi­tiv­ne sop­stve­ne kul­tur­ne vri­jed­no­sti, po­sta­je­mo ro­bo­vi vul­gar­nog ma­te­ri­ja­li­zma, pod uti­ca­jem lo­bi­ja ko­ji pro­pa­gi­ra­ju ci­vi­li­za­ci­ju in­di­vi­du­a­li­zma, ne­kul­tu­ru pro­fi­ta i po­tro­šnje.
Na­še dr­žav­ne vo­đe, sli­je­pe ili za­sli­je­plje­ne, ka­ko im vo­lja, op­či­nje­ne su sfe­rom an­ti­i­sto­rij­skog mo­ra­li­zma li­be­ral-ka­pi­ta­li­stič­kog dru­štva, ko­je tre­ba raz­li­ko­va­ti od ka­pi­ta­li­zma, a ko­je je sti­glo na zad­nju sta­ni­cu na ko­joj ga hva­ta pa­ni­ka. Taj svoj strah ono pre­tva­ra u hi­ste­rič­nu po­tra­gu za ne­pri­ja­te­ljem, za bri­gom o „bez­bjed­no­sti”. Za to je po­tre­ban mit o „za­vje­ri”, či­ji je tre­nut­ni si­no­nim „pri­jet­nja te­ro­ri­zma”, a u ka­ri­ka­tu­ral­noj va­ri­jan­ti „aten­ta­ta na Go­spo­da­ra” u vir­tu­el­noj pred­sta­vi ko­ju re­žir en­gle­ska oba­vje­štaj­na slu­žba MI6. Na toj li­ni­ji EU i SAD do­se­žu tač­ku do­di­ra sa ko­mu­ni­zmom u nje­go­voj naj­cr­njoj sta­lji­ni­stič­koj va­ri­jan­ti. No­vi tip to­ta­li­ta­ri­zma je iz­ra­žen kroz za­ko­ne slo­bod­nog tr­ži­šta, kroz či­po­va­nu kon­tro­lu sva­kog gra­đa­ni­na, kroz rop­stvo za­du­že­no­sti u ko­me ži­vi če­ti­ri pe­ti­ne čo­vje­čan­stva, a sve to su naj­go­ri ne­pri­ja­te­lji ljud­skih pra­va. U ime li­be­ral­ne „Im­pe­ri­je ni­šta­vi­la”, Za­pad stva­ra pu­stoš u svi­je­tu pu­tem agre­si­ja i oku­pa­ci­ja ko­je ci­nič­no na­zi­va „iz­vo­zom de­mo­kra­ti­je”, a ri­ječ je o na­me­ta­nju dru­gi­ma po­li­tič­kih, etič­kih i kul­tur­nih nor­mi ko­je Bri­sel i Va­šing­ton sma­tra­ju naj­bo­lji­ma. Isto­vre­me­no se vr­ši bez­ob­zir­na pljač­ka pri­rod­nih re­sur­sa onih ko­ji ne pri­pa­da­ju ta­ko­zva­noj „me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci, pa je ja­sno da ta „me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca” svr­sta­va u pa­ri­je osta­lih šest mi­li­jar­di lju­di na pla­ne­ti.
U tom smi­slu No­am Čom­ski ima do­brih raz­lo­ga da po­dr­ža­va ide­ju o „opa­da­nju”, a ne o „odr­ži­vom raz­vo­ju” kao no­vom prav­cu. U pro­tiv­nom sli­je­di ka­ta­stro­fa. Jer, Za­pad je iz­gu­bio sva­ko do­sto­jan­stvo i kre­di­bi­li­tet u od­bra­ni svo­je „Im­pe­ri­je ni­šta­vi­la”, po­što je svi­ma po­sta­lo ja­sno da je je­di­ni cilj aku­mu­la­ci­je ka­pi­ta­la sa­ma aku­mu­la­ci­ja ka­pi­ta­la, da je cilj iz­ra­blji­va­nja dru­gih sa­mo iz­ra­blji­va­nje, od­no­sno da se sred­stvo pre­tvo­ri­lo u cilj, a tu je on­da i zad­nja sta­ni­ca. Ta „Im­pe­ri­ja sra­ma”, ka­ko je de­fi­ni­še fran­cu­ski fi­lo­zof Žan Zi­gler, pro­iz­ve­la je, ti­ra­ni­jom ka­pi­ta­la nad ra­dom, fi­nan­sij­skim špe­ku­la­ci­ja­ma, vir­tu­el­nim ka­pi­ta­lom, do­la­rom bez zlat­ne i pri­vred­ne pod­lo­ge, svjet­sku eko­nom­sku kri­zu ko­ju agre­siv­nim i oku­pa­ci­o­nim za­hva­ti­ma pre­ba­cu­je na si­ro­ma­šne dje­lo­ve svi­je­ta. Ra­di po­sti­za­nja tog ci­lja „Im­pe­ri­ja zla” pro­gla­ša­va var­var­stvom, ne­de­mo­kra­ti­jom i fa­na­ti­zmom sva­ki ob­lik ot­po­ra ko­ji te­ži oču­va­nju na­ci­o­nal­nog, isto­rij­skog i vjer­skog iden­ti­te­ta, na­sr­će na kul­tu­ru na­ro­da ko­ji­ma je du­hov­nost još uvi­jek bit­na od­red­ni­ca bi­ća, na­su­prot haj­de­ge­rov­skom ne-bi­ću.
U tom smi­slu ja­sno je da je „Im­pe­ri­ja sra­ma” na­pu­sti­la Bo­ga. Ali, va­žno za spas čo­vje­čan­stva je­ste da se za­pi­ta da li je Bog na­pu­stio nas? Da li je mo­guć Nje­gov po­vra­tak? Onaj po­vra­tak ko­ji hri­šća­ni pri­želj­ku­ju već dva mi­le­ni­ju­ma kroz dru­gi do­la­zak Hri­sta. Ali, ovaj put bi On mo­rao do­ći, ra­di na­šeg spa­sa, ne kao Mu­če­nik, već kao Kralj, Vo­đa i Su­di­ja.
(Autor je ne­ka­da­šnji ge­ne­ral­ni kon­zul SRJ u Ba­ri­ju)